Detektorom za metal našao je kamen koji je čuvao godinama: Svi su mislili da je unutra zlato, a onda shvatili da je još vrednije
Dodajte Kurir u vaš Google izborKada je Dejvid Hol 2015. godine krenuo sa detektorom metala kroz Regionalni park Meriboro, u australijskoj saveznoj državi Viktorija, nadao se pronalasku zbog kojeg u takve potrage i kreću tragači za zlatom. Signal ga je doveo do neobično teškog kamena crvenkastosmeđe boje, pronađenog oko dva kilometra južno od grada Meriboroa. Sa svojih 17 kilograma i reakcijom detektora, izgledao je dovoljno sumnjivo da Hol pomisli da se ispod tvrde površine možda krije veliko grumenje zlata.
Kamen je odneo kući i pokušao da ga otvori, ali je vrlo brzo naišao na prvi problem. Šta god da je pokušavao, stena gotovo da nije popuštala. Umesto očekivanog zlata, pred njim je ostajao samo težak i izuzetno čvrst komad materijala čije poreklo nije umeo da objasni.
Godinama ga je čuvao, sve dok 2018. nije odlučio da odgovor potraži od stručnjaka u Muzeju Viktorije u Melburnu. Tamo je predmet stigao do geologa Bila Birča i Dermota Henrija, kojima je gotovo odmah bilo jasno da Hol nije doneo običan kamen.
Kamen je zapravo stigao iz svemira
Posle merenja i fotografisanja, stručnjaci su uzeli uzorak za detaljnu analizu. Rezultati su pokazali da ono za šta je Hol verovao da bi moglo da krije zlato zapravo predstavlja daleko ređi pronalazak – meteorit nastao u najranijem periodu Sunčevog sistema.
Klasifikovan je kao H5 hondrit i dobio je ime Meriboro, po mestu na kojem je pronađen. Prvobitno je težio oko 17 kilograma, bio dug približno 39 centimetara, a širok i debeo oko 14 centimetara.
Njegova prava vrednost, međutim, nije bila u masi, već u starosti. Naučnici procenjuju da je materijal od kojeg je meteorit sastavljen nastao pre oko 4,6 milijardi godina, u vreme kada se formirao Sunčev sistem. Najverovatnije vodi poreklo iz pojasa asteroida između Marsa i Jupitera.
U njegovoj unutrašnjosti pronađene su hondrule, sitne zaobljene strukture karakteristične za ovu vrstu meteorita. Nastale su u najranijim fazama Sunčevog sistema, kada su čestice prašine bile izložene naglom zagrevanju, a potom brzom hlađenju. Upravo zbog takvih tragova hondriti su za naučnike svojevrsne vremenske kapsule, jer čuvaju informacije o materijalu od kojeg su kasnije nastajale planete.
Analiza je pokazala i prisustvo kamacita, taenita i tetrataenita, materijala bogatih gvožđem i niklom. Upravo je taj metalni sastav objasnio zbog čega je Holov detektor reagovao kada je prelazio preko zemlje. Signal koji je protumačio kao mogući trag zlata zapravo ga je doveo do meteorita.
Star milijardama godina, a na Zemlji manje od hiljadu
Iako je sam meteorit nastao pre milijardi godina, njegova istorija na Zemlji mnogo je kraća. Datiranje ugljenikom-14 pokazalo je da se na našoj planeti nalazi manje od 1.000 godina.
Na području Meriboroa postoje istorijski zapisi o pojavljivanju meteora, ali nijedan od tih događaja nije mogao sa sigurnošću da se poveže sa mestom na kojem je pronađen ovaj primerak. Zbog toga nije poznato kada je tačno pao na Zemlju niti koliko je dugo ležao skriven ispod australijskog tla pre nego što ga je Hol pronašao.
Istraživanje meteorita potpisali su Vilijam Birč, Dermot Henri i Endru Tomkins sa Univerziteta Monaš, a nakon analiza pronalazak je otkupljen od Hola i postao deo zbirke Muzeja Viktorije. Njegov najveći sačuvani deo danas ima oko 15,9 kilograma, dok je približno 680 grama izdvojeno za naučna ispitivanja.
Video: Jovan Aleksić o kretanju asteroida